Ulice preplavljene crvenom tečnosti, ljudi od glave do pete umazani crvenom farbom. To može da se desi samo u Španiji. U pitanju je posledica tradicionalnih festivala La Tomatina.

Festival na kojem se ljudi “grudvaju” paradajizom je razlog gore navedenom. Pitate se zašto bi ikome palo na pamet da se gađa paradajizom, i mi se isto to pitamo. Iza cele priče ne postoji dublja slika, poenta je čista zabava.

La tomatina je festival koji se održava poslednje srede u mesecu avgustu, ove godine je to 29. avgust, u španskom gradiću Bunjol (Buñol).

Iako je ovaj suludi festival jedino i isključivo za zabavu i razonodu, postoje jasna pravila i ako kao turista odlazite na festival bolje je da znate određena pravila.

Za gađanje se koristi isključivo prezreli paradajiz koji više ne može da se upotrebi u ishrani. Inače bismo pomislili da su Španci ludi, gađaju se hranom dok svet gladuje. Ipak, nije tako.

Gađanje ima tačno određenu satnicu i lokaciju. Festival se održava u gradu Bunjolu, počinje uvek u 11 sati pre podneva i održava se na gradskom trgu, Plaza del Pueblo. Pre samog gađanja, na trg se postavlja jarbol i na jarbolu visi šunka. Oni okretni i spretni pokušavaju da se popnu na nju i da dohvate svoju nagradu.

Pravila ponašanja – kako festival ne bi prerastao u haos i prljavštinu, organizatori su uveli “Kodeks ponašanja”. Gađanje traje tačno sat vremena, a počinje i završava se pucnjem. Kako bi se izbegle veće povrede, paradajiz je pre bacanja potrebno u ruci izgnječiti. Nije od zgorega ni da se pri ruci nađu zaštitne naočare. Od garderobe najbolje ili stara i iznošena, a neretko su učesnici goli do pasa.

Posle gađanja, obavezuju se Kodeksom časti svi učesnici festivala da pomognu u čišćenju ulica od paradajiza i njegovih ostataka. Kuće i objekti koji su privremeno promenili boju u crveno, briga su komunalnih službi. Same učesnike očiste lokalni stanovnici uz pomoć creva i šlauha a postoje i pokretni tuševi kraj lokalne železničke stanice.

Ipak se iza La tomatina festivala krije više od samog gađanja paradajizom i potrebno je pridržavati se određenih pravila. Trenutno su primat na samom festivalu preuzeli turisti od domaćeg stanovništva. Domaće stanovništvo ima osiguran broj karata, a zbog sigurnosti grada i ljudi, od 2013. godine ograničen je broj učesnika na festivalu i iznosi 20 hiljada, ukupno. Cena karte iznosila je samo 10 evra.

Istorija LA tomatine vodi poreklo iz 1940-ih godina, međutim, nejasno je i ne postoji zvanična verzija kako je ovaj festival nastao. Neki kažu da su stanovnici gađali paradajizom muzičare na trgu, drugi da su mladi momci bacali paradajiz u toku prepiranja između dve grupe a treći je da su građani iz protesta bacali paradajiz prilikom smena na političkoj sceni. Neobična i luckasta ideja, brzo je našla svoju ciljnu grupu. A kako je festival pun pogodak, čak je i u Kolumbiji jedna slična zamisao zaživela.

Ovaj festival dospeo je čak i u Ginisovu knjigu rekorda. Godine 2004. oko 38 hiljada ljudi za samo sat vremena, dakle za 60 minuta uspelo je da potroši 125.000 kilograma paradajiza. Koja je to žurka bila, zar ne?